Tumačenje snova i sanovnik

31. Aug. 2013.   //   Autor: Dragana Djordjevic   //   Horoskop   //   No Comment

Iako ne možemo uvek da ih se setimo,snovi mogu da igraju veoma važnu ulogu u našem psihičkom životu ali i učenju novih veština i rešavanju zadataka.
Snovi mogu biti zastrašujući, erotski, bizarni ili potpuno besmisleni. Ali, šta su snovi za ljudski um? Da li su oni, kako je Sigmund Frojd govorio, poruke iz našeg nesvesnog uma? Da li otvaraju naš um prema novim idejama, ili jednostavno u njima mozak pokušava da se seti šta smo radili i naučili tog dana?

Prešli smo dug put od prvih tumačenja snova i narodnih sanovnika do ranih teorija i Frojdovih tumačenja snova.Neki ljudi misle da ne sanjaju ili sanjaju veoma retko, ali mi sanjamo svake noći samo što se ne sećamo snova.

Kada se koristio narodni sanovnik svaki simbol sna bi imao svoje značenje pozitivno ili negativno i pomoću njega je odredjivano značenje sna.Ali kako ponekad pamtimo mnogo detalja iz sna što znači i mnogo simbola gotovo je nemoguće tumačenje pomoću sanovnika jer sanovnik je prilagodjen za tumačenje jednog ili nekoliko simbola dok sa desetak koji imaju često veoma različita i nepovezana značenja nastaju problemi.

Nasuprot narodnom sanovniku i tumačenju koje je dao Sigmund Frojd,današnji naučnici sve više verujem da naši snovi igraju važnu ulogu u učvršćivanju memorije i učenju.

Mi sanjamo tokom različitih faza sna tokom noći.Življi, emocionalni i često veoma čudni snovi su tipični za REM (Rapid Eie Movement)fazu sna,ona predstavlja oko 20 odsto našeg spavanja. Između ciklusa REM faze sna, imamo i ne-REM (nonrapid eye movement) faze sna, koje obuhvataju duboko spavanje.Snovi tokom dubokog sna su često poput misli i obično više usmereni ka stvarnosti.REM snovi imaju tendenciju da budu duži, više vizuelno intenzivni i emotivniji.

Snovi iz ne-REM imaju tendenciju da budu retko zapamćeni, i više su vezani za epizodne memorije gde se ponavlaju dogadjaji iz prethodnog dana ili nedelje,što predstavlja neku vrstu učvršćivanja zapisa ličnog iskustva.

Mnogi ljudi su i danas bez obzira na tvrdnje Sigmunda Frojda i naučnika koji se bave istraživanjem snova i spavanja i dalje više skloni da veruju da snovi jesu paranormalna pojava i da predskazuju budućnost i sl.U čovekovoj prirodi je da veruje u ovakve stvari a svakako je i mnogo zabavnije jer mnogi žele da protumače san bar kako kažu samo da bi se zabavili, dok neveruju baš čvrsto u ono što sanovnik kaže.Čovek provede skoro trećinu svog života u snu a biološke funkcije spavanja nisu potpuno razjašnjene i danas. Spavanje ima direktan i jak efekat samo na nervni sistem, dok je njegov uticaj na ostale funkcionalne sisteme organizma manji ili čak nepostoji.Kad su u pitanju ljudski mozak i snovi razne naučne teorije će još dugo ostati na nivou teorija i jako mali broj ljudi će biti ubedjen u njihovu istinitost a narodni sanovnici i razna druga tumačenja snova koja datiraju još iz doba pre nove ere će i dalje imati svoje pristalice.