Sve o čokoladi
Konzumiranjem manjih količina čokolade podstičemo koncentraciju i jačamo svoje intelektualne i psihičke sposobnosti. Botaničko ime za drvo, Theobroma cacao, znaci “hrana za bogove” i malo je ljudi koji se s tim ne bi složili. Čokolada je namirnica koja predstavlja vredan izvor energije svojstvene arome, slatkog ukusa i jedinstvenog osećaja topljenja u ustima.
Osnova i glavni sastojak čokolade je zrno kakaa. Zrno kakaa je plod biljke kakaovca koju čovečanstvo poznaje već hiljadama godina. Ono raste na stablu kakaovca koje je, ako raste u divljini, visoko 20-ak metara i živi do 150 godina, dok su stabla uzgajana na plantažama visoka 5-10 metara. Stablo kakaovca daje plod tek nakon pet godina, a maksimalan urod postiže između 10 i 25 godina starosti.
Čokolada ima dugu istoriju koja traje sve do Maja, starog naroda iz središnje Amerike. Maje su prvi upotrebljavali plodove kakaovog stabla, koje raste u tropskim kišovitim šumama Amazone, za izradu ukusnog napitka zvanog chokolatl. Tu gustu, bogatu tečnost dobijali su kuvanjem i mlevenjem plodova kakaa koje su zatim mešali u vodi sa sojom, vanilom i čilijem. Maje su plodove kakaa upotrebljavali i kao valutu i poklone za proslave. I kad su njihovi bogati trgovci odneli plodove kakaa u Meksiko i prodali ih Astecima, kakao je i ondje postao pravi hit.
U vreme kad je Kristofor Kolumbo doneo vest o čokoladi i kakau u Evropu tokom 15. veka, Asteci su chokolatl pili već stotinama godina. Međutim, tek kad je 1528. godine Don Cortes u Španiju doneo kakao i opremu za pravljenje čokolade, Evropljani su počeli ceniti njegovu vrednost. Špancii su izmešali svoju verziju chokolatla. Izostavili su čili papriku i dodali cimet i šecer. To je vrlo brzo postalo glavno piće španskog dvora. Zbog nedovoljne količine kakaa, recept za čokoladu ostao je tajna nekoliko vekova.
Put do čokolade počinje zrnom kakaa koje raste u toploj i vlažnoj klimi. Bere se i prži, pa mrvi u “čokoladni liker”. Termin navodi na pogrešan zaključak, jer upravo je reč o krutoj i još uvek nezaslađenoj stvari. Od ovog trenutka počinje dodavanje šecera, arome, emulgatora pa dodavanje ili oduzimanje kakao maslaca, tj. prirodne masnoće biljke kakaa.
Energetska vrednost
Osnovni sastojci svih čokolada, uz kakao masu, kakao maslac i šecer, su i aroma vanile, emulgator lecitin, čiji je zadatak povezivanje svih sastojaka čokolade.
Čokolada je veoma bogata fosforom i magnezijumom, a sadrži i veće količine gvožđa, cinka i kalijuma. U 100 g kvalitetne čiste čokolade sa visokim udelom kakaa ima 400 mg kalijuma, 300 mg magnezijuma, 280 mg fosfora, 100 mg kalcijuma, 12 mg natrijuma, 3 mg gvožđa, u tragovima bakra, 500 mg teobromina, 68 g kofeina, 54 g ugljenih hidrata, 30 g masti, 9 g dijetalnih vlakana i 6 g belančevina. Osim toga čokolada sadrži i folnu kiselinu, beta karoten, lecitin i vitamine B1, B2, B5, B6, E i PP. Čokolade sa više od 50 % kakaa sadrže 560 kcal, a 100 g mlečne čokolade 550 kcal.
Lekovitost
Čokolada, posebno ona sa velikim udelom kakao mase, namirnica je koja sadrži neke stvari koje su do sada bile nepoznate, a pomaže nam da u trenucima kad od hrane tražimo “povrat dobrog raspoloženja” upravo to i dobijemo. Smatra se odgovornom za stimulaciju dobrog raspoloženja, odnosno podstiče stvaranje serotonina (hormona “dobrog raspoloženja”) u našem organizmu. On je taj koji nakon obroka u nama izaziva osećaj ugodnosti. Nakon konzumiranja čokolade u našem organizmu se oslobađaju endorfini. Te se stvari nazivaju još i unutrašnjim ili endogenim opijatima, jer imaju prirodni smirujući i antidepresivni učinak.
Poželjno je izbegavati čokoladu pre odlaska na spavanje, jer može uzrokovati i pojavu nesanice.
Uprkos činjenici da je čokolada bogata masnim stvarima, ona se vrlo brzo probavlja. Kakao maslac, koji je glavna lipidna komponenta u čokoladi. Uz to sadrži stearinsku kiselinu – zasićenu masnu kiselinu koja u jetri brzo prelazi u oleinsku kiselinu (tzv. “dobru” mast) koju u najvećoj količini nalazimo u prirodi u maslinovom ulju. Stearinska kiselina je izuzeta iz skupa lipida koji odmah stvaraju povećane vrednosti endogenog holesterola. Zbog toga se osobe koje imaju problema sa povećanom koncentracijom holesterola u krvi ne moraju plašiti povremeno konzumirati manje količine čokolade. Najnovija istraživanja pokazuju da tamna čokolada, kao i kakao u prahu, za oko 10 % povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL) koji štiti krvne žile i na taj način pridonosi zdravlju kardiovaskularnog sistema. Dokazano je da se uzimanjem 22 g kakao praha i 16 g tamne čokolade na dan bitno smanjuje taloženje lošeg holesterola.
Iako se smatra da je čokolada pomalo nepoželjna namirnica, jer sadrži poprilično masnoća i veoma je kalorična, često se zaboravlja da sadrži znatne količine fenola. Polifenoli su glavni antioksidansi u čokoladi ili “hvatači slobodnih radikala” koji sprečavaju da holesterol oksiduje krv i začepi krvne žile. Takođe ometaju nastanak upalnih procesa u organizmu, pojavu reume, i astme.Naučnici su otkrili da jedna “kockica” tamne čokolade sadrži jednaku količinu fenola kao i čaša crvenog vina.
Konzumiranjem manjih količina čokolade podstičemo koncentraciju i jačamo svoje intelektualne i psihičke sposobnosti.
Potrebno je istaknuti da čokolada, ako se pretera sa njenim unošenjem i nekontrolisanim konzumiranjem, može izazvati sasvim suprotne učinke, a kao prvi se manifestiraju razdražljivost ili potištenost. Kao posledica preteranog unosa javljaju se simptomi lagane intoksikacije. Razumljivo je, ipak, da takvu n
amirnicu treba konzumirati u umerenim količinama i samo povremeno, ali je ne treba potpuno izbaciti iz ishrane.
Osnovu bele čokolade čini kakao maslac bez kakaa uz dodatak šecera, aroma i mleka. Bela čokolada nema dubinu arome kao obična čokolada. Prodaje se kao novitet ili kao atraktivan kontrast u pripremi čokolada ili čokoladnih poslastica. Najkvalitetnije su švajcarske i francuske bele čokolade.
Energetska i nutritivna vrednost na 100 g. čokolade
Hranljive stvari |
Merna jedinica |
Količina |
Energetska vrednost |
kcal / kJ |
535 / 2236 |
Ukupno belančevina |
g |
7,65 |
Ukupno ugljenih hidrata |
g |
59,40 |
Ukupno masti |
g |
29,66 |
Dijetalna vlakna |
g |
3,40 |
Holesterol |
mg |
23,00 |