Kako da se setimo naših snova?
Medicinsko tumačenje snova objašnjava njihov nastanak kao kakvu moždanu aktivnost u snu, pražnjenje mozga i moždanih neurona preko brojnih procesa na njihovim sinapsama.
Opšte je poznato da se ovakva reakcija događa u takozvanoj REM fazi sna, kada se i javljaju snovi kod čoveka. Međutim, naučnici smatraju da se čovek seća svega 5% od svojih ukupnih snova nakon buđenja.
Istina, često se dešava da se iz sna budimo a da se ni ne sećamo šta smo zapravo sanjali, ili se sećamo samo dela sna. Pokušavamo da se prisetimo celokupne slike, ali nam to ne uspeva. Snove je teško protumačiti ukoliko se ne sećamo što većeg broja detalja i činjenica i nemamo što veći broj podataka iz istih.
Filozofsko tumačenje snova
Prema Frojdu, mehanizam snova je i više nego suptilan. U roku od svega 10 sekundi sna, čovek može proživeti najrazličitije događaje od nekoliko godina na javi, bilo da su oni u vezi sa sadašnjim dešavanjima, ili pak imaju veze sa čovekovom prošlosti. Frojd takođe smatra da su svi snovi ispunjnje nekih naših potisnutih želja sa jave, kao i da su te želje zapravo jedan impuls tj okidač za nastanak snova.
Snovi ponekad mogu biti veoma živi i realistični, ako ne i istiniti. U tom slučaju oni mogu i predvideti određene događaje na javi, te su ljudi često skloni i da preko snova spoznaju i upoznaju sebe, kao i realističnu sliku svega oko sebe. Smatra se, zapravo, da su mnoge stvari u životu rešene upravo zahvaljujući snovima.
Snovi kao rasterećenje
Pored toga što su snovi rezultat potisnutih želja sa jave koje sebi u budnom stanju ne želimo da priznamo, smatra se da su oni i rasterećenje od kakvih stresnih događaja na javi, od događaja koji su nam i teški i nedozvoljeni. Takođe, oni predstavljaju i obradu nekih događaja koji su se dogodili prethodnog dana.
Naša svest tokom spavanja takođe tone u san i slabi, a isto tako i glas naše savesti. Situacija u kojoj smo mirni i toplo nam je, idealna je za isplivavanje potisnutih želja iz podsvesti. Međutim, kako smo već i rekli, dešava se često da se snova uopšte i ne sećamo, a od 5 snova koliko u proseku sanjamo, obično se događa da se sećamo samo onog poslednjeg u nizu.
Da li svakom snu treba pridavati značaja?
Često se nakon buđenja postavlja pitanje kako da protumačimo neke snove koji nam deluju suludo i besmisleno, tj bizarno. Da li im uopšte pridavati značaja, pitamo se. Frojd je smatrao da snovi zapravo i jesu kakav logičan sled između naizgled bizarnih događaja, i svakako je takvim snovima potrebno dati na značaju i tumačiti ih. Savremeni psihoanalitičari ne slažu se sa ovom teorijom i tvrde suprotno.
Pojedini analitičari smatraju da bi neke snove bilo poželjno posmatrati uopšteno, apstraktno, ili bi oni mogli da nam budu početna tačka, tj kakva hipoteza za dalji rad i nadogradnju.
Takođe, takve snove možemo doživeti i kao odgovor, a potom krenuti u potragu za pravim pitanjem, a onda kada nađemo pravi kontekst i vezu između stvari, ono što je naizgled bilo bizarno, dobiće svoj smisao. Poželjno je dakle, ili ih uopše ne interpretirati, ili ih staviti i objasniti u širem kontekstu.